O PLESU

Pokret je život, sve što se kreće predstavlja život, energiju koja ima potrebu da se ispolji u živu vatru stvarnosti. Ples podseća na pokret emocija u čoveku, na njihanje cele prirode spolja i iznutra. Ples se izražava u ritmu i rimi, kao i pesma što ispoljava sebe, jer ples i jeste poezija pokreta, eho pesme i njen krajnji odraz uskladjenosti. Čovek igra da bi se približio sopstvenoj prirodi i udovoljio svojoj potrebi za harmoničnim životom.

U samom čoveku se odvija velelepni ples atoma, a u atomu večita igra elektrona, protona i neutrona. Sve u svemu titra, igra i pleše uz melodiju i ritam svete muzike života. Ko ne čuje melodiju života, glas stvaraoca, taj ne može plesati niti zadovoljno i srećno živeti. Čovek reaguje na zvuk spolja i na melodiju koja ulazi u njegovu dušu on odgovara emotivnim pokretom, koji se kasnije pretvori u fizički ples. Ali muzika spolja niti mora da se čuje da bi se doživeo ples koji počinje u duši, u biću ljudske srži on se odigrava. Koliko puta ljudi igraju, a da muziku spolja uopšte ne čuju. Sve je ples, svi pokreti u prirodi su ritmički uskladjeni. Morski talasi koji udaraju  po penušavoj površini grubih stena, plešu sa razgraktalim belim galebovima, lelujanje žita u polju je uzvišeniji ples od igre bilo koje španske plesačice. Domaćica dok kuva ona i pleše, umetnik kada slika u njegovim pokretima ruku i tela se odvija fantastićna gipkost pokreta, ples sa bojama. U samom ljudskom koračanju se nazire ples koji je odgovor na onaj nečujni ritam života, koji samo telo oseća, koji samo duša može da čuje.

Ljudi dok plešu izgledaju srećni, zato što je ples suprotnost ustaljenosti, mrtvilu, mizeriji i nesreći. Pokret je put ka usavršavanju, sveti čin neprikosnovenog obličja večite kreativnosti. I zato, najnesrećniji čovek je veseo dok pleše, ako uopšte pleše, dok se leluja uz zvuke melodije koje ga podsećaju na drevni početak budjenja, na svetli izvor prolećnog jutra.

Svi ljudi lepo plešu za sebe. Ne postoji loš ili dobar ples, već postoji ples koji se oku posmatrača više ili manje dopadne. Ples je umetnost, zato što je i ljudski život umetnost i sve ono što čovek radi i u čemu nalazi smisao života je umetnost. Ples je stvorio muziku, pokret stvara zvuk i ritam. Strune na violini moraju da se pokrenu, da zaplešu da bi se zvuk uopšte ispoljio. Gitarista mora da pomeri žice na gitari da bi se melodija rodila, svaki pokret stvara zvuk, ritam koji se lančano širi kreirajući spektar tonova, i po sposobnosti odredjenih umetnika se uzdiže na visinu onoga čemu se izvodjač divi. Otuda, pokret stvara muziku koja se manifestuje kao melodija  kroz lelujanje tela, kroz harmonično njihanje  života. Normalno, stvaranje muzike je tajna, isto kao što je i ljubav sveta tajna, isto kao što je i naš život opšiven misterijom. 

Pokreti plesačice, ili muškarca i žene koji plešu, su senzualni i mogu seksualno da uzbude posmatrača, a pogotovu one koji plešu, jer podsećaju na ritmičko vodjenje ljubavi, podsećaju na mladost, na stvaralačku energiju radjanja, na reprodukciju, na obnovu, na rekreiranje i, konačno, na harmonično usavršavanje duše. Osoba može da ima ružno lice, ali otmeni pokreti tela mogu da prikriju svu ružnoću i daju osobi uzvišeni smisao lepote. Pokret je magija, pokretačka snaga života, fantasticni balans lepote i savršenstva.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *